Morska bolest

U aprilu sam posjetila tu predivnu africku drzavu zvanu Tunis.
Prvo iskustvo let avionom, nevjerovatno. Posljednji pogled na zemlju iznad BiH, u ocima mi ostala jezera i sumama obrasle planine . Pa onda nekih 40 minuta oblaka i ponekad vodene mase, i opet vezanje pojasa, avion se naginje na lijevu stranu i oci mi bode zutilo Afrike! Koji kontrast! Prva dva dana uopste nisam mogla doci sebi, nisam mogla vjerovati da sam na drugom kontinentu, da ne mogu kuci doci pjeske ili auto-stopom.
Treci dan isli smo na voznju “pravim starim” jedrenjakom, onakvim kakvim su stotinama godina ranije plovili gusari. Mom odushevljenju nikad kraja, inace sam fan svega sto je starije od 100 godina. Ukrcavamo se, bez problema svi nalaze mjesto, i plovidba pocinje. Prva stvar koja mi je zaparala usi bila je muzicka pratnja nase plovidbe, vjerovatno su mislili da trebamo steci dojam da smo osvajaci nekog novog kontinenta! Uzas!
Ok, odlucujem skrenuti paznju i misli sa muzike i gledam po unutrasnjosti broda, pogled mi pada na sto koji stoji ispred mene po rubu hoda ne tako mali zohar, pa onda jos jedan ggggggggghhhhh. Postoje li gadnije zivotinje od zohara pogotovo na stolu na kojem stoji pice i hrana?
Iz improvizovane kuhinje dopire miris przene ribe, pogledam tamo neka dva covjeka rukama spremaju na tanjire hranu koja ce nam biti usluzena.
Odlucujem da ta hrana nece prici blizu mojih usta. Okrecem se i gledam na pucinu, a u usi mi ponovo ulazi ona odvratna muzika. Sve mi se prvo muti pa onda ljulja pred ocima, neka zena koja je primjetila u kakvom se stanju nalazim govori mi da samo gledam pravo, “Gdje pravo gospodjo draga?” sljedece cega se sjecam je da sam zavrsila u improvizovanom WC-u naseg gusarskog broda, i da je zena govorila da imam morsku bolest , da me umiju. Onda sam malo zaspala . Kad sam se probudila rekli su mi da brod nije isao punu rutu jer je pored mene “”obolilo”” jos 15-tak ljudi i svi su htjeli da se to sto prije zavrsi. Cim sam krocila nogom na zemlju bilo mi je puno lakse.
Kad sam u potpunosti dosla sebi, shvatila sam da je to bio najgori moguci nacin da saznam da bolujem od morske bolesti. Vec sam se prije toga vozila brodom i sve je bilo ok, al’ za sve postoji prvi (nadam se ujedno i zadnji) put pa tako i za morsku bolest.
To je najgore proveden dan od 10 predivnih aprilskih dana prevedenih u Tunisu.

Baila Morena!

2 komentara

Komentariši